Соња Маринковић
недеља, 24 новембар 2013 07:43
 
Рођена је 3. априла 1916. године у селу Стражевици, код Пакраца. Отац Ђорђе је био свештеник, а мајка учитељица. У својој трећој години остала је без мајке. Основну школу је завршила у селу Сурдуку, код Старе Пазове, а гимназију у Сомбору и Новом Саду. Студирала је Пољопривредно-шумарски факултет у Земуну, који је завршила 1939. и запослила се као агроном пољопривредне станице у Сомбору и Новом Саду.
У раднички покрет укључила се још као ученица гимназије, а члан Комунистичке партије Југославије постала је за време студија. Била је учесник у свим студентским и омладинским акцијама су Београду, Земуну и Новом Саду, којима је руководила та организација. Активно је учествовала у студентским организацијама и као делегат омладине Војводине била је на међународном Конгресу за мир у Паризу. Због свог запаженог рада је постала 1938. и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Војводину и заједно са другим руководиоцима из Војводине, организовала је скојевске курсеве 1939. и 1940. године на Фрушкој гори. На Шестој покрајинској конференцији Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, септембра 1940. године, била је изабрана за члана Покрајинског комитета и була задужена за Народну помоћ.
Хапшена је два пута 1939. и 1940. године. Била је затварана у београдском затвору „Главњача“ и новосадском затвору.
После окупације Краљевине Југославије радила је у Петровграду (данашњи Зрењанин), где је заједно са осталим члановима Покрајинског комитета, Жарком Зрењанином Учом, Тозом Марковићем и другима, руководила припремама за устанак у Војводини. Учествовала је у формирању диверзантских група група и првих партизанских одреда у северном Банату.
Полицијски агенти су је ухапсили 14. јула 1941. године на броду када је по партијском задатку прелазила из Панчева у Београд. После хапшења, одведена је у Петровград где је у полицији страшно мучена. Стрељана је, заједно са двадесетак активиста Народноослободилачког покрета, 31. јула 1941. године на Багљашу, код Петровграда. Није допустила да јој пуцају у леђа, већ се окренула и рекла: „Пуцајте, ово су комунистичке груди!“.
Одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ, а на предлог Главног штаба НОВ и ПО Војводине, проглашена је за народог хероја, 25. октобра 1943. године, заједно са другим истакнутим борцима из Војводине - Бошком Палковљевићем, Јанком Чмеликом и другима.
 
Текст преузет из Википедије (http://sr.wikipedia.org/sr/оња_Маринковић)