Добро дошли у нашу школу!
Образовање деце је традиција и обавеза. Због тога су наши преци још давне 1857. године у Суботици изградили прву основну школу која данас носи име Основна школа "Соња Маринковић". Она се раније звала Основна школа првог кварта, Основна школа "Доситеј Обрадовић", Основна школа првог кварта "Пајо Кујунџић".
Име школе
Данашње име школа је добила 1962. године по народном хероју Соњи Маринковић, рођене 3. јуна. Тада се прославља и дан школе. Ми смо данас школа која је спој традиције, искуства и нових наставних метода рада, спремна да ради у 21. веку.
Ђаци су наша школа
Свим запосленима је драго што све ово имају, али - нашу школу не чине просторије и објекти. Наша школа су наши садашњи ђаци и многе претходне генерације. Тако трајемо преко 150 година. Они постижу запажене резултате у свом свакодневном раду.
Успеси
Школске ходнике красе многи пехари и медаље. Наши ђаци годинама уназад полажу пријемне испите за средњу школу са највећим бројем бодова у општини и региону и уписују даље школе које су и желили. У нашу школу се уписују деца са других територија града, јер се добар глас надалеко чује.
Соња Маринковић
Рођена је 3. априла 1916. године у селу Стражевици, код Пакраца. Отац Ђорђе је био свештеник, а мајка учитељица. У својој трећој години остала је без мајке. Основну школу је завршила у селу Сурдуку, код Старе Пазове, а гимназију у Сомбору и Новом Саду. Студирала је Пољопривредно-шумарски факултет у Земуну, који је завршила 1939. и запослила се као агроном пољопривредне станице у Сомбору и Новом Саду.
У раднички покрет укључила се још као ученица гимназије, а члан Комунистичке партије Југославије постала је за време студија. Била је учесник у свим студентским и омладинским акцијама су Београду, Земуну и Новом Саду, којима је руководила та организација. Активно је учествовала у студентским организацијама и као делегат омладине Војводине била је на међународном Конгресу за мир у Паризу. Због свог запаженог рада је постала 1938. и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Војводину и заједно са другим руководиоцима из Војводине, организовала је скојевске курсеве 1939. и 1940. године на Фрушкој гори. На Шестој покрајинској конференцији Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, септембра 1940. године, била је изабрана за члана Покрајинског комитета и була задужена за Народну помоћ.
Хапшена је два пута 1939. и 1940. године. Била је затварана у београдском затвору „Главњача“ и новосадском затвору.
После окупације Краљевине Југославије радила је у Петровграду (данашњи Зрењанин), где је заједно са осталим члановима Покрајинског комитета, Жарком Зрењанином Учом, Тозом Марковићем и другима, руководила припремама за устанак у Војводини. Учествовала је у формирању диверзантских група група и првих партизанских одреда у северном Банату.
Полицијски агенти су је ухапсили 14. јула 1941. године на броду када је по партијском задатку прелазила из Панчева у Београд. После хапшења, одведена је у Петровград где је у полицији страшно мучена. Стрељана је, заједно са двадесетак активиста Народноослободилачког покрета, 31. јула 1941. године на Багљашу, код Петровграда. Није допустила да јој пуцају у леђа, већ се окренула и рекла: „Пуцајте, ово су комунистичке груди!“.
Одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ, а на предлог Главног штаба НОВ и ПО Војводине, проглашена је за народог хероја, 25. октобра 1943. године, заједно са другим истакнутим борцима из Војводине – Бошком Палковљевићем, Јанком Чмеликом и другима.
Текст преузет из Википедије (http://sr.wikipedia.org/sr/оња_Маринковић)
Виртуелна шетња кроз школу
Школа има две зграде: „Мала школа“ у улици Соње Маринковић у коју похађају само вредни ђачићи до трећег разреда и „Централна шк ола“ у насељу Прозивка у коју су смештени већ искусни ученици од 4. до 8. разреда.
У „малој“ школи имамо учионица опште намене – сваки ученик има свој радни сто, учионице имају ормане, телевизор, ДВД, а школа је опремљена и са неколико компјутера, лаптопом, пројектором и другим савременим средствима.
Ту ради и продужени боравак где иду деца чији су родитељи запослени. Овде раде домаћи задатак и играју се.
Поред обавезних часова деца уче енглески језик, мађарски и буњевачки говор, неки уче да играј у шах, други упознају народну традицију, много их иде сваког месеца на Палић у ЗОО врт па тамо имају информатику и уче о животињама.
У „великој“ школи деца имају кабинетску наставу, скоро свака учионица има компјутер, ДВД и друга савремена средства.
У школи има информатички кабинет, модерна фискултурна сала, библиотека. У згради је смештена и зубна амбуланта. У дворишту има терена за одбојку на песку, кошарку, фудбал. Ту су и школски психолог и педагог да пруже помоћ у свакој ситуацији.