Школа „Соња Маринковић“ угостила малишане са Косова и Метохије

Захваљујући сарадњи хуманитарне организације ,,Дечија радост’’ из Гњилана и ОШ ,,Соња Маринковић’’, Суботицу су и ове године посетили основци са Косова и Метохије. Ученици из Метохије, централног Косова и Косовског Поморавља боравили су и овога пута код својих вршњака из школе “Соња Маринковић”.  Са њима су се дружили, похађали наставу и обилазили знаменитости града и околине.


Andjela Aleksandar i TeodoraАлександар, Анђела и Теодора

 

- Од петка, 3. октобра број ђака који похађају нашу школу повећао се за 45. Доласком у Суботицу, малишани са Косова и Метохије постали су, у ових десет дана, и наши ученици. Имали су прилике да седе са осталим ђацима у школским клупама И да се упознају са начином на који се код нас одвија настава – објашњава Пајица Башић, директор школе “Соња Маринковић” и додаје да је Суботица одувек била град у којем се негује толеранција међу народима који ту живе и да је ово била прилика да ученици али и наставници са Косова и Метохије осете тај дух заједништва.


- Иако се сви ми разликујемо у нашим жељама и могућностима, ипак нас повезује исти циљ – да се међусобно упознамо и тако дарујемо незаборавне тренутке јединства у различитостима. Верујем да су деца овај циљ у потпуности испунила.

Тринаестогодишњи Александар Антић са Косова, четврти пут је у Суботици и како каже, сваки пут кад дође, изнова се одушеви.  Ипак најдрагоценија су му пријатељства и слобода кретања.Pajica Basic

- Две године за редом сам смештен код мог друга Дејана.  Постали смо веома добри пријатељи, па се чујемо током целе године преко друштвених мрежа.  Допада ми се Суботица, нарочито могућност да са другом, слободно, без пратње родитеља шетам градом – искрен је Александар који каже да му по повратку недостају другови и дружења али и леп и миран живот који је и ове године искусио у нашем граду.

Као и све девојчице њеног узраста, Анђелу Цветковић из села крај Гњилана, у Суботици одушевљава шаренило понуда многобројних бутика, али и кафића.


Пајица Башић са захвалницом примљеном од У. Г. „Дечја радост” из Гњилана

 

- Трећу годину за редом сам у посети Суботици. За то време сам стекла многе пријатеље, видела занимљиве и лепе ствари и научила много о овом граду.  Оно што ми се свиђа јесте школа, начин на који је она опремљена и услови у којима наши другари овде уче. Свиђа ми се што овде имам прилику да се дружим, па сам тако стекла и велики број пријатеља.  Са њима сам у контакту и када се вратим кући. Оно што ипак на мене оставља посебно јак утисак је осећај који имам када са другарицама слободно шетам по граду, без журбе обилазим бутике и без страха седим у кафићима – каже Анђела напомињући да десет дана кратко траје и да по повратку увек са нестрпљењем очекује поновне сусрете.

У организовању боравка основаца и њихових наставника школи су свесрдно помогли и родитељи.  Једна од породица која од прве године пружа несебично своју помоћ, јесте породица Вучковић.

folklor- Од почетка акције, па све до пре две године, мој брат је био домаћин ученику са Косова. Он је сада средњошколац и улогу домаћина сам преузела ја – каже Теодора Вучковић, ученица школе “ Соња Маринковић”, и додаје да сваке године њена породица врло радо учествује у овој хуманитарној акцији јер желе да свом госту бар мало надоместе оно што му код куће недостаје.

- Пружамо им љубав, пажњу и пријатељство. Често се шетамо, обилазимо насеље, град и Палић, зато што им, како кажу, највише недостаје слобода кретања. Покушавамо да им испунимо сваку жељу, иако су, кад су жеље у питању, врло скромни.

Иако се Александров и Анђелин боравак у Суботици ближи крају, пријатељство и дружење се ту не прекида. По повратку кућама прораде компјутери, друштвене мреже, па се до следећег сусрета евоцирају успомене.