ОГЛАСНА ТАБЛА
АКТИВНИ КОРИСНИЦИ
Имамо 9 гостију на мрежиШкола „Соња Маринковић“ угостила малишане са Косова и Метохије |
Захваљујући сарадњи хуманитарне организације ,,Дечија радост’’ из Гњилана и ОШ ,,Соња Маринковић’’, Суботицу су и ове године посетили основци са Косова и Метохије. Ученици из Метохије, централног Косова и Косовског Поморавља боравили су и овога пута код својих вршњака из школе “Соња Маринковић”. Са њима су се дружили, похађали наставу и обилазили знаменитости града и околине.
- Од петка, 3. октобра број ђака који похађају нашу школу повећао се за 45. Доласком у Суботицу, малишани са Косова и Метохије постали су, у ових десет дана, и наши ученици. Имали су прилике да седе са осталим ђацима у школским клупама И да се упознају са начином на који се код нас одвија настава – објашњава Пајица Башић, директор школе “Соња Маринковић” и додаје да је Суботица одувек била град у којем се негује толеранција међу народима који ту живе и да је ово била прилика да ученици али и наставници са Косова и Метохије осете тај дух заједништва.
Тринаестогодишњи Александар Антић са Косова, четврти пут је у Суботици и како каже, сваки пут кад дође, изнова се одушеви. Ипак најдрагоценија су му пријатељства и слобода кретања. Као и све девојчице њеног узраста, Анђелу Цветковић из села крај Гњилана, у Суботици одушевљава шаренило понуда многобројних бутика, али и кафића.
- Трећу годину за редом сам у посети Суботици. За то време сам стекла многе пријатеље, видела занимљиве и лепе ствари и научила много о овом граду. Оно што ми се свиђа јесте школа, начин на који је она опремљена и услови у којима наши другари овде уче. Свиђа ми се што овде имам прилику да се дружим, па сам тако стекла и велики број пријатеља. Са њима сам у контакту и када се вратим кући. Оно што ипак на мене оставља посебно јак утисак је осећај који имам када са другарицама слободно шетам по граду, без журбе обилазим бутике и без страха седим у кафићима – каже Анђела напомињући да десет дана кратко траје и да по повратку увек са нестрпљењем очекује поновне сусрете. У организовању боравка основаца и њихових наставника школи су свесрдно помогли и родитељи. Једна од породица која од прве године пружа несебично своју помоћ, јесте породица Вучковић. - Пружамо им љубав, пажњу и пријатељство. Често се шетамо, обилазимо насеље, град и Палић, зато што им, како кажу, највише недостаје слобода кретања. Покушавамо да им испунимо сваку жељу, иако су, кад су жеље у питању, врло скромни. Иако се Александров и Анђелин боравак у Суботици ближи крају, пријатељство и дружење се ту не прекида. По повратку кућама прораде компјутери, друштвене мреже, па се до следећег сусрета евоцирају успомене. |